Sve I Svasta

Ti se ne boj više



Ti se ne boj više ni žege ni znoja
Niti razbesnele vejavice zimi –
Zemaljska si posla posvršav’o svoja
I otiš’o kući kad zaradu primi.
I sva mladež zlatna u neki će mah
K’o i dimničari dospeti u prah.



Ti se ne boj više silničke obesti –
Ne može ti ništa ni tiranska vlast –
Ne brini se šta ćeš obući i jesti –
Tebi su sad isti i trska i hrast.

Svi učeni i moćni u neki će mah
Krenuti za tobom i dospet’ u prah.


Ti se ne boj više munjinoga bleska,
Nit’ izdaje, laži, niti ljute psovke;
Ti se ne boj više ni gromovog treska;
Sve je za te prošlo – i smeh i jadikovke.

Sve ljubavi mlade u neki će mah
Krenuti za tobom i dospet’ u prah.

William Shakespeare (1564-1616) 

Tugovanka



O svete, živote, o dani –
Moji su koraci već odbrojani,
Drhte mi noge koje snažne biše –
Kad ćete mi doći opet nasmejani?
O, nikad, nikada više.


Moje su noći i moji su dani
Bezradosni, teški, tugom umotani;
Proleća i leta, snegovi i kiše
Bol u srcu bude, a život razdragani –
O, nikad, nikada više.

Percy Bysshe Shelley (1792-1822) 

Kad budem mrtva


Kad budem mrtva, ljubavi moja,
Ti tužne pesme mi ne poj,
Ni ruže ni senovito kipar drvo
Više glave saditi mi nemoj.
Nek’ se trava nada mnom zeleni,
Mokra od kapi rose i kiše;
Ako hoćš, ti misli o meni;
Ako nećeš, ne sećaj se više.


Hlad od kipra neću tad osećati,
Za kišu i ruže tada neću znati,
Ni poj slavuja na kiprovoj grani
Čut’ neću tužni k’o da i on pati.
Samo dok sanjam u večnoj tami,
U kojoj se jutra nikad ne zlate,
Možda ću te rado zaboravu dati,
A možda ću rado misliti na te.

Christina Rossetti (1830-1894) 

Gospa jedna ima



Gospa jedna ima, ljubazna i mila –
Druga mi se nikad mi tako dopala bila.
Samo je jednom kad prodje uspeh ugledati,
Al’ ljubav će moja za nju večno cvati.


Njen izgled, njen osmeh i pokret njen,
Njen vedri duh, njen glas – ja opčinjen,
Očaranog srca. Zašto? Ne mogu znati,
Al’ ljubav će moja za nju večno cvati.


Vragolasta sva je, omamljuje, pali
Da i učen čovek svoje knjige spali –
Ni tak’o je nisam, avaj, nikada,
Al’ moja joj ljubav večno pripada.


Ah, u moje ruke samo da je došla!
Vi već znate kako u njima bi prošla.
Da je grubo zgrabim – to ja ne bih znao,
Jer za ceo život ljubav sam joj dao.


Kupid ima krila, svud’ stigne u letu,
I gospa ova tako putuje po svetu;
Ali neka zemlju, nek’ nebo promeni –
Za nju ljubav večno cvetaće u meni.

Anonimus 

Sve za ljubav


Ljubavi sve daj
I srce poslušaj:
Prijatelje, dane,
Rodbinu, imanje,
Planove, poštenje
I poverenje –
Sve joj žrtvuj, sve joj daj,
Ništa joj ne odbijaj.


Ljubav je gospodar
Silan; daj joj maha,
Sledi joj svim bićem
Do poslednjeg daha,
Nadaj se i čekaj:
Sve više uzleće

Vrhuncu svog sjaja
Dok je snaga njena
Još ne potrošena,
Ne rečen joj cilj.
Kao bog je ona –
Sve puteve znade
I prolaze tajne
Gde nebo imade.


Za podlace nije,
Jer upornost traži
I dušu bez sumnji
Što klonuti neće:
Nju će da nagradi –
Da večito pada
I večno uzleće.


Rad’ ljubavi te,
Ostavi sve!
Al’ ipak me poslušaj:
Nek je jače srce tvoje
Pa ćeš biti već od danas,
I kroz ceo život svoj,
Slobodan k’o Arap što je
Od voljene svoje.


Životom svim njoj pripadaj,
Al’ kad dođe iznenađenje
I najmanje prvo podozrenje
Da ona u svojim grudima
Sanja o sreći s drugim ljudima –
Slobodu ljubavi joj daj,
Ništa njeno ne zadržavaj,
Ni bledu ružu zbacila što je
Sa lepe letnje dijademe svoje.
Pa ma je k’o samog sebe voleo,
K’o najbolji deo sebe sama;
Ma te njen odlazak tako zaboleo
Da na sunčan dan ti s njim padne tama
I radosti života sasvim te prodju –
Veselog srca znaj:
Kad ode polubog taj
Tad pravi bogovi dodju.

Ralph Waldo Emerson (1803-1882) 

Živote, ja ne znam ko si mi ti


Živote, ja ne znam ko si mi ti,
Al´se mi moramo rastati;
A kada, kako i gde sam te srela –
To je skriveno ispod tajnog vela.


Dugo smo zajedno bili, živote,
U vremena teška i puna lepote;
Prijatelj’ma starim teško se rastati,
Uzdha il’ suze to ce možda stati.


Zato se iskradi i tiho isteci,
Iz’beri svojecase;
‘Laku noc’ ne kaži, no kad zora sja se
‘Dobro jutro’ reci.

Anna Letitia Barbauld 

Rastanak od voljene



Sad kad kraj je svemu, poljubac zadnji daj –
Ljubav je prošla, bit’ neću više tvoj;
Srećan sam što je najzad došao čas taj
Da postanem opet slobodan čovek svoj.


Daj ruku zadnji put, sruši zakletve nam sve,
Pa kad te sretnem k’o zna kako kasno
Nek bude nam oboma pod obrve dve
Žar ljubavi prošle nestao i zgasn’o.


Al’ dok ljubav naša zadnjim dahom ječi,
Malaksava joj srce, strast se nemo slegla,
Dok joj vernost slaba pored odra kleči,
I nevinost skoro smrti je podlegla –


Sad dok ljubav mre nam, ti kad bi htela,
Ti bi je i mrtvu opet oživela.

Michael Drayton (1563 – 1631)  

Danas i sutra



Kad nam se ljupko nasmeši sreća
I putem cveće procveta za nas,
Kad ćemo stati i cveće brati?
O, danas, prijatelju, danas.
A kad nam lice od briga klone
I počnu da sviću žalosna jutra,
Kad ćemo dati srcu da pati?
O, sutra, prijatelju, sutra.


Kad ljubazno od nas oproštaj traže
Oni što nevolju svališe na nas,
Kada ih čuti, oproštaj im dati?
O, danas, prijatelju, danas.
A kad nam pravda brz ukor traži
I grdnju da bude za nauk žustra,
Kad ćemo krivog da ukorimo?
O, sutra, prijatelju, sutra.


Kada zajmodavcu nanesemo štetu
Ne vratimo zajam koji dade za nas,
Kad zajam vratiti i dug otplatiti?
O, danas, prijatelju, danas.
Ali kad nama siroti dužnik
Ne vrati zajam rečenog jutra,
Kad ćemo merit’ pogažene reči?
O, sutra, prijatelju, sutra.


Jer vrla dela, bezazlena radost,
Ni trenutak jedan ne čekaju na nas,
Pa nadjimo vremena za susret s njima
Još danas, prijatelju, danas.
A brige, uvrede, ljutite reči
I brižna, tužna, žalosna jutra
Prebrzo stignu iako dodju,
O, sutra, prijatelju, sutra.

Charles Mackay (1814-1889) 

VOLIM GA ViSE OD VJECNOSTI

Danas sam je opet vidio. Sjedila
je ispred kuce i pusila. Pricala mi
je opet o njemu, voli ga- to znam.
Nasmijesio sam se njenim smedjim
ocima i mahnuo. Sreo sam je nakon
petnaest godina. Pricala je o njemu,
o svojoj ljubavi. Nasmjesio sam se
i mahnuo.Sreo sam je nakon mnogo
godina sad je bila starica, mutnih ociju
i cuo sam istu pricu. Nisam vjerovao
da je taj mladic postojao. Na grob
sam joj donio ruze. Medju njenim
slikama naso sam jednu pozutjelu
od vremena, na njoj je pisalo
“VOLIM GA VISE OD VJECNOSTI”
Suza mi je skliznula niz lice jer
taj mladic na slici bio sam JA!!!!!!!

N.A.

Samo

Samo sam tebe voljela
i nikad vise necu
samo sam tebe ljubila
i zato izgubila srecu
ti sa plavim ocima
odnese moje snove
ti sa smedjom kosom
pogodi srce moje
samo sam onda voljela
i nikad vise necu
samo sam onda zeljela
i nikad vise necu

N.A.