Danas i sutra
Kad nam se ljupko nasmeši sreća
I putem cveće procveta za nas,
Kad ćemo stati i cveće brati?
O, danas, prijatelju, danas.
A kad nam lice od briga klone
I počnu da sviću žalosna jutra,
Kad ćemo dati srcu da pati?
O, sutra, prijatelju, sutra.
Kad ljubazno od nas oproštaj traže
Oni što nevolju svališe na nas,
Kada ih čuti, oproštaj im dati?
O, danas, prijatelju, danas.
A kad nam pravda brz ukor traži
I grdnju da bude za nauk žustra,
Kad ćemo krivog da ukorimo?
O, sutra, prijatelju, sutra.
Kada zajmodavcu nanesemo štetu
Ne vratimo zajam koji dade za nas,
Kad zajam vratiti i dug otplatiti?
O, danas, prijatelju, danas.
Ali kad nama siroti dužnik
Ne vrati zajam rečenog jutra,
Kad ćemo merit’ pogažene reči?
O, sutra, prijatelju, sutra.
Jer vrla dela, bezazlena radost,
Ni trenutak jedan ne čekaju na nas,
Pa nadjimo vremena za susret s njima
Još danas, prijatelju, danas.
A brige, uvrede, ljutite reči
I brižna, tužna, žalosna jutra
Prebrzo stignu iako dodju,
O, sutra, prijatelju, sutra.
Charles Mackay (1814-1889)
