Kad budem mrtva
Kad budem mrtva, ljubavi moja,
Ti tužne pesme mi ne poj,
Ni ruže ni senovito kipar drvo
Više glave saditi mi nemoj.
Nek’ se trava nada mnom zeleni,
Mokra od kapi rose i kiše;
Ako hoćš, ti misli o meni;
Ako nećeš, ne sećaj se više.
Hlad od kipra neću tad osećati,
Za kišu i ruže tada neću znati,
Ni poj slavuja na kiprovoj grani
Čut’ neću tužni k’o da i on pati.
Samo dok sanjam u večnoj tami,
U kojoj se jutra nikad ne zlate,
Možda ću te rado zaboravu dati,
A možda ću rado misliti na te.
Christina Rossetti (1830-1894)
